Ljudi

Ideja

Opšti cilj projekta je da promoviše evropsko kulturno nasleđe kao izvor inspiracije za inovativne umetnike, kao i simbol koji odražava zajedničke evropske korene. Glavna ideja projekta je davanje vrednosti i novog života antologiji kulturnih elemenata koje je organizacija Slow Food proučavala kroz projekat Ark of Taste.

Partnerstvo je namenjeno otvaranju novih saradnji između kreativnih operatora i operatora iz prehrambenog sektora, kao i direktno angažovanje specifičnih ciljnih grupa publike – škole, restorani i kantine, organizacije iz dijaspore – kroz naraciju.

Konkretni ciljevi projekta su: podsticanje kreativnog dijaloga i dugotrajne saradnje između domena savremene umetnosti i kulture hrane; da građani Evrope razumeju bogatstvo i jedinstvenost evropske prehrambene baštine, kao i da je ona sastavni deo izražavanja kulturnog identiteta i raznolikosti; i da zaštiti i ponovo proceni nematerijalno kulturno nasleđe hrane, kroz aktivno uključivanje različitih ciljnih grupa.

Zašto?

Kulturno nasleđe ne podrazumeva samo književnost, umetnost i predmete, već i zanate koje naučimo, priče koje pričamo, hranu koju jedemo i filmove koje gledamo. Kulturno nasleđe povezuje zajednice i gradi zajednička shvatanja mesta u kojima živimo. Digitalni svet transformiše način pristupa nasleđu više nego ikada.

Ovaj projekat ima svoje korene u ovoj izjavi koja stoji u eksplikaciji Evropske godine kulturne baštine 2018. Svaka zemlja ima svoj kulturni identitet, a gastronomsko nasleđe je takođe njegov sastavni deo. Ovo gastronomsko nasleđe čine proizvodi, tradicije i zanatske veštine, rezultat hiljadugodišnjeg ljudskog prisustva na određenom mestu, ali i razmena koje su lokalne zajednice tokom vremena uspostavile sa drugim narodima. Ova raznolikost obogaćuje bilo koje ljudsko biće na svakoj geografskoj širini.

Nematerijalno kulturno nasleđe hrane u Evropi je ogroman, ali uveliko potecenjen resurs: hrana čuva čitavu istoriju jedne teritorije, i otelotvoruje procese u kojima su se različite kulture spojile kroz vekove, i kroz njega.

Kako?

Umetnici će, u saradnji sa dizajnerskim institutima, biti osposobljeni da ponovo koriste stare recepte, tehnike prerade i načine razmene hrane, obreda i mitova kako bi kreirali multimedijalni digitalni umetnički rad koji će putovati kroz Evropu. Različiti kulturni prostori će imati priliku da ugoste novu umetničku izložbu, a na taj način će evropska kultura hrane dobiti značajno veću pažnju.

Partneri u ovom projektu nameravaju da kreiraju multimedijalni umetnički rad posvećen evropskoj gastronomskoj baštini koji će biti rezultat saradnje umetnika, dizajnera i aktivista hrane, kao i jačanja interakcije između kulturnog nasleđa i kreativnog sektora. Multimedijalni umetnički rad će u velikoj meri biti zasnovan na sadržaju arhive Ark of Taste, i na skupu znanja i materijala koje je Slow Food organizacija sakupila. Multimedijalna umetnička dela kružiće u kulturnim prostorima – kao što su muzeji i filmski festivali – u različitim zemljama kako bi proslavljala evropsku kulturnu baštinu,  stigla do nove i šire publike. Publika će kroz umetničko okruženje moći da doživi priče i tradicije koje su sastavni deo evropske kulture hrane, na inovativan i intrigantan način. Konačna verzija ove postavke biće instalirana na filmskom festivalu Migranti 2020. godine u Polencu, koji će takođe biti domaćin završnog događaja ovog projekta.

Događaji u okviru F.uTURE projekta će biti deo već postojećih Slow Food manifestacija, kako bi se garantovala široka i raznolika publika. I drugi događaji će biti organizovani u saradnji sa partnerima, i fokusirati se na ciljnu publiku koju je izabrao svaki od partnera: Terra Madre u 2018. godini (Italija), dva predstavljanja izložbe multimedijalnih radova u 2019. godini (Švedska, Srbija), Kinookus festival u 2019. godini (Hrvatska), događaj u Parlamentu Evropske Unije u Briselu, i filmski festival Migranti 2020 u Italiji.

Deca uzrasta od 5-10 godina, kao i srednjoškolci uzrasta 11-15 godina u tri zemlje (Italija, Hrvatska i Srbija) biće pozvani da se uključe u projekat kako  bi dali vriednost kulturnom nasleđu, pitajući njihove bake i dede za tradicionalne proizvode ili recepte koji polako nestaju. Takođe, kuvari u dve zemlje (Italija i Švedska) biće pozvani da se uključe, kako bi dali vrednost kulturnom pripremom menija inspirisanog Evropskom godinom kulturne baštine. Na osnovu svetski-priznatog načina ljudske biblioteke i iskustva zajedničkih migracionih zajednica Slow Food Terra Madre u Italiji, biće organizovane “inicijative za hranu” sa migranstkim zajednicama. Sve veći broj izbeglica i imigranata u evropskim zemljama traži da se kreiraju aktivnosti koje pomažu stvaranju klime poverenja zasnovane na znanju i direktnim razmenama sa imigrantima, kako bi razumjeli njihove kulture, njihove istorije i njihove tradicije.

Konačno, podrška prepoznavanju prehrambene baštine kao važnog resursa i centralnog elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa ne može doći samo od građana – i institucije moraju biti svesne i angažovane u dizajniranju i primeni koherentnih i delotvornih politika koje doprinose zaštiti i valorizaciji ovog domena.