GLAMMONS OPEN DAY: Kulturna praksa zasnovana na zajedničkim dobrima

U sredu 17.9. 2025. odžravno je predstavljanje rezultata evropskog projekta GLAMMONS. Rezultate je prezentovao Project Manager Nove Iskre Ivan Manojlović. 

Veliko interesovanje prisutnih izazvao je govor o Priručniku za kulturnu praksu zasnovanu na zajedničkim dobrima. Zajednička dobra nisu samo teorijski koncept ili metafora. Pogotovo u ovom vremenu kad su kulturne organizacije širom Evrope pred brojnim izazovima. Javna finansiranja se smanjuju, politički i ekonomski prioriteti menjaju se velikom brzinom, te je institucijama i malim organizacijama sve teže  da opstanu.

Male i nezavisne organizacije posebno su pogođene. One često rade sa ograničenim resursima i oslanjaju se na entuzijazam pojedinaca i zajednice. Ipak, upravo su te inicijative one koje donose inovacije i nove načine razmišljanja o kulturi.

Uprkos teškoćama, jedan model se pokazuje izuzetno otpornim: prakse zasnovane na zajedničkim dobrima. One podrazumevaju uključivanje zajednice u upravljanje kulturnim resursima, kreiranje novih oblika finansijske podrške i negovanje participativnog i inkluzivnog pristupa.

Ona su praktičan okvir koji nudi i etičku orijentaciju i konkretne alate za rad. Kada kulturna institucija svoju publiku posmatra ne kao pasivnog potrošača, već kao aktivnog ko-kreatora, otvara se prostor za jaču socijalnu koheziju i dugoročno održive modele rada.

Takvi pristupi omogućavaju:

• participativno upravljanje, gde zajednica učestvuje u donošenju odluka,
• inkluzivne kulturne prostore, dostupne svima,
• finansijsku otpornost, kroz nove modele finansiranja, od mikro-donacija i članstva u zadrugama do crowdfundinga i doprinosa u naturi.

Rezultat je kultura koja je relevantnija, dostupnija i odgovornija prema društvu kojem pripada.

U okviru evropskog projekta GLAMMONS razvili smo Priručnik za kulturnu praksu zasnovanu na zajedničkim dobrima. Cilj priručnika je da kulturnim institucijama i praktičarima pruži osnovno znanje, alate i resurse potrebne za uvođenje održivih i participativnih praksi.

Priručnik je osmišljen kao fleksibilan vodič,  nije reč o strogom setu pravila, već o skupu modula koje svaka institucija može prilagoditi sopstvenim potrebama. Priručnih sadrži pet ključnih modula:

•  Participativno upravljanje – kako osnažiti zajednicu da učestvuje u donošenju odluka i preuzme deo odgovornosti.
•  Finansijski menadžment – alternativni modeli finansiranja i stvaranje otpornosti kroz zajedničke resurse.
•  Kolaborativna produkcija – prelazak sa publike kao potrošača na zajednice kao ko-kreatore kulturnih sadržaja.
• Digitalne veštine – upotreba digitalnih alata za saradnju, razmenu znanja i etičko korišćenje tehnologija.
•  Evaluacija i procena uticaja – pomeranje fokusa sa brojki (poseta, prihoda) na vrednosti kao što su učešće, jednakost i održivost.

Kada kulturne institucije primene ovakav okvir, one ne samo da postaju otpornije na krize, već izgrađuju i snažnije veze sa svojom zajednicom.

Kulturne institucije imaju moć da budu laboratorije budućnosti, mesta gde se eksperimentiše sa novim oblicima zajedništva i održivosti. Priručnik za kulturnu praksu zasnovanu na zajedničkim dobrima nastao je upravo da bi tu viziju učinio ostvarivom: da ponudi konkretne alate, resurse i inspiraciju za one koji žele da grade kulturu na principima otvorenosti, inkluzivnosti i uzajamne odgovornosti.