Ideja
Projekat pod nazivom “Resilient, sustainable and participatory practices: Towards the GLAMs of the commons – GLAMMONS“ želi da odgovori na izazove transformacije i digitalizacije prouzrokovane pandemijom sa kojima se GLAM sektor (na engleskom jeziku označava akronim kojim se zajdnički nazivaju galerije, biblioteke, arhive i muzeji) suočava, da unapredi proces istraživanja i da doprinos relevantnim politikama u ovim oblastima. Projekat će analizirati i mapirati trenutne promene u GLAM sektoru. Takođe, istražiće se prakse koje se odnose na menadžment, finansije i participaciju u manjim GLAM organizacijama, kojim upravljaju zajednice i mogućnosti prenosa relevantnog znanja drugim kulturnim institucijama kako bi osigurali održivost ovih inicijativa.
Trenutno, iskustvo potrebno da odgovori na date izazove je podeljeno između različitih naučnih disciplina i sektora, od kulturne ekonomije, mikroekonomije i geografije do studija o kulturnoj baštini i muzejima i studija o medijima; kao i od lokalnih zajednica do GLAM sektora – koji su svi zajedno retko dovedeni u dijalog. GLAMMONS povezuje naučni i akademski sektor, eksperte i sve one koji imaju praktično iskustvo u ovom sektoru, kako bi oformili jedinstveno transdisciplinarno partnerstvo koje može da realizuje zadate planove.
Zašto?
Pandemija je poslužila kao znak upozorenja u cilju promišljanja na koji način su organizovane i usklađene produkcija i konzumacija kulturnih dobara među različitim akterima u lokalnom kontekstu, a u cilju uspostavljanja održivosti, pristupačnosti i prosperitet sektora, zaposlenih koji u njemu rade i zajednice koje ga okružuju. Još pre krize izazvane pandemijom, evropske kulturne politike podsticale su muzeje da prihvate participativo upravljanje i digitalizaciju (Evropska komisija, 2010.), koje doprinose finansijskoj samostalnosti i deversifikaciji svojih aktivnosti koje generišu prihod. Tokom karantina, uključenost i učešće javnosti su bili ozbiljno onemogućeni, te je nekoliko kanala koji su generisali profit (poput događaja, prodaja ulaznica za izložbe, keteringa) bilo ugroženo, rezultirajući smanjenjem resursa i prihoda, a u nekim slučajevima i zatvaranjima. Posledično, ICOM izveštaj ukazuje da je 30.9% muzeja smanjilo stalan broj zaposlenih, sa istovremenim ubrzanjem procesa digitalne transformacije tokom ovog kritičnog perioda.
Naša polazna teoretska premisa jeste da su GLAM sektor i sa njim povezane zajednice, koji funkcionišu po principu zajedničkih dobara u polju kulturne produkcije, prilagodljivi sistemi koji generišu uspeh i održivost: protivrešenje državnom paternalizmu i zavisnosti od privatnih preduzeća u doba društvene neizvesnosti i ekonomske nesigurnosti prouzrokovane pandemijskom krizom. Ovo je u saglasnosti sa zalaganjem Evropske konvencije za uključenost, javno učešće, deljenu odgovornost i prava.
Kako?
GLAMMONS projekat je konceptualno uokviren teorijama zajedničkih dobara, kako bi istražio potencijal GLAM sektora da funkcioniše u sklopu ovakvih društvenih sistema u cilju:
i) omogućavanja njihove finansijske stabilnosti
ii) poboljšanja uslova velikog broja profesionalaca i javnosti uključene u produkciju i konzumaciju kulturnih dobara
iii) korišćenja svog javnog potencijala i boljeg služenja svojim bližim (i daljim) zajednicama i upotpunjujući svoju društvenu funkciju.
Naša glavna ambicija je da odgovorimo na potrebe kulturnog sektora za vreme pandemije i post-pandemije ispitivanjem nove paradigme zajedničkih dobara i njene primenljivosti na GLAM sektor, prilagođavajući analitički okvir kako bismo omogućili sveobuhvatno istraživanje različitih dimenzija kreiranja sadržaja “odozdo prema gore” (bottom-up), digitalne produkcije i konzumacije, održivih finansijskih oblika i participativnog upravljanja GLAM sektorom. Analitička šema će sadržati tri ključne komponente: resurse (šta), zajednice (ko) i produkcija zajedničkih dobara (kako). Prva komponenta će nam omogućiti da istražimo, u kontekstu lokalnog nivoa, različite finansijske modele vezane za GLAM sektor i kulturne institucije u sklopu zajedničkih dobara, kao i različite prakse u kulturnoj produkciji za GLAM sektor u okviru zajedničkih dobara. Druga komponenta će nam omogućiti da identifikujemo lokalne i udaljene članove zajednice, stejkholdere i korisnike velikog obuhvata (npr. kustose, kolekcionare, krajnje korisnike, lokalno stanovništvo, marginalizovane grupe i mlade), sa ciljem posmatranja efekata zajedničkih dobara (ili kvazi-zajedničkih dobara) na procese participativnog upravljanja GLAM sektorom, njihove uloge u procesima lokalnog razvoja i prosperiteta, zdravlja, otpornosti, socijalne inkluzije njegovih članova kada prolaze kroz traumatsko iskustvo i drugo. Na kraju, treća komponenta će nas navesti da, kroz tri pilot ekonomska eksperimenta, identifikujemo i procenimo skup funkcija, finansijskih mogućnosti i mehanizama upravljanja GLAM sektorom kao zajedničkim (ili kvazi-zajedničkim) dobrima. Takođe, paralelno sa ekonomskim eksperimentima, cilj nam je da procenimo ulogu digitalizacije u aranžmanima zajedničkih dobara unutar GLAM sektora, kao i promenu kolektivnih i individualnih vrednosti kroz pristup zasnovan na vrednostima (kao što su osećaj pripadnosti, kulturna raznolikost, itd).
Sve gorepomenuto će doprineti razvoju GLAMMONS politike u vidu preporuka za GLAM sektor i šire, za druge kulturne sektore i institucije, kroz specifične alate, poput obrazovnih alata, praktičnih koraka, radionica, treninga, itd.
GLAMMONS se odlikuje interdisciplinarnom ekspertizom, intersektorskom saradnjom i metodologijom koja asertivno uključuje kako kvalitativne, tako i kvantitativne pristupe istraživanju zasnovanim unutar društvenih nauka u multinacionalnom komparativnom maniru.
Timovi istraživača koji učestvuju u GLAMMONS projektu predstavljaju jedanaest naučnih disciplina, od društvene i ekonomske geografije, studija medija, prava, studija muzeja i nasleđa, bihejvioralne i kulturne ekonomije, finansija, preduzetništva, arhitekture i planiranja do rodnih studija.
