Kultura kao zajedničko dobro: Šta smo naučili?

U četvrtak, 19. juna u prostoru Nova Iskra Dorćol, održana je tribina-radionica „Kultura kao zajedničko dobro – Pristupi, primeri i mogućnosti“, u okviru evropskog istraživačkog projekta GLAMMONS koji se bavi transformacijom kulturnih institucija kroz prizmu zajedničkog dobra (commons).

Cilj događaja bio je da pokrene otvoren dijalog među stručnjacima iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, savremenog stvaralaštva, civilnog sektora i kulturnog menadžmenta, te da odgovori na jedno od ključnih pitanja današnjice:

Kako redefinisati institucije kulture u vremenu dubokih društvenih, političkih i ekonomskih promena, smanjenog poverenja i pritisaka komercijalizacije?

Ključne pouke i zaključci

1. Kultura kao zajedničko dobro nije apstraktan ideal, već praktičan model

Više puta je ponovljeno da pojam „zajedničkog dobra“ ne pripada isključivo teorijskom diskursu – on se već primenjuje u praksi. Radi se o modelima koji uključuju saradnju, suodlučivanje i deljenje odgovornosti između institucija i zajednica koje aktivno učestvuju u oblikovanju kulturnog života.

2. Sve polazi od zajedničkih vrednosti

Učesnici su naglasili važnost definisanja zajedničkih vrednosti između zajednica i institucija kao neophodnog temelja za uspostavljanje održivih odnosa poverenja i participacije.

3. Transformacija institucija počinje iznutra

Ako želimo otvorenije i demokratičnije kulturne organizacije, neophodna je promena unutar samih institucija – u načinu odlučivanja, hijerarhijama, sistemima komunikacije i ulogama zaposlenih. Ovo podrazumeva i horizontalne modele upravljanja, kao i veću spremnost na eksperimentisanje i rizik.

4. Potrebne su nove veštine i znanja

Zajedničko upravljanje zahteva obrazovanje svih aktera – ne samo publike, već i stručnjaka iz sektora kulture. Poseban akcenat stavljen je na edukaciju kustosa, konzervatora, bibliotekara i menadžera o participativnim modelima.

5. Imamo postojeće prakse – samo ih treba osnažiti

Tokom susreta podeljeni su brojni primeri dobrih praksi iz Srbije i regiona – od umetničkih inicijativa i nezavisnih prostora do institucionalnih pokušaja demokratizacije. Te inicijative treba prepoznati, umrežiti i dodatno podržati.

Ko su bili govornice i govornici?

Panel je okupio različite glasove iz kulturnog sektora:

• Dr Katarina Živanović, muzeološkinja (Evropa Nostra) govorila je o ulozi muzeja i kulturne baštine u savremenom društvu.

• Dr Iva Čukić, arhitektkinja i urbanistkinja (Ministarstvo prostora)govorila je o gradu kao zajedničkom resursu i mestu kulturne ko-produkcije.

• Marija Dragišić, konzervator-istraživač (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture), Ana Pinter, rediteljka i pozorišna pedagoškinja, (Tri groša) i Miljana Milojković, producentkinja, podelile su izazove i konkretne uvide iz oblasti kulturne produkcije, obrazovanja i očuvanja.

• Ivan Manojlović, projekt menadžer (Nova Iskra) govorio je o kapacitetima institucija za zajedničko delovanje i stvaranje prostora za promenu.

Za više informacija o projektu GLAMMONS, posetite: glammons.eu