Osvrt na konkurentnost u kulturnom i kreativnom sektoru danas

Kada pogledamo razvoj Nove Iskre tokom proteklih 13 godina, postaje sve jasnije: kulturne i kreativne industrije (KKI) ne mogu da rastu, a često ni da opstanu ako se i dalje oslanjamo na zastarele modele konkurencije. Stari modeli, u kojima se pojedinci ili organizacije nadmeću za ograničena sredstva, vidljivost i uticaj, više ne funkcionišu. U najboljem slučaju izoluju profesionalce, a u najgorem potkopavaju temeljne vrednosti našeg sektora: saradnju, kreativnost, raznolikost i inovaciju.

O tome sam govorio na nedavnom C-SHIP webinaru, gde smo razgovarali kako se kreativni sektori širom Europe sve više udaljavaju od takmičarskih modela i okreću razmišljanju u terminima ekosistema.

Ono što ovde želim da podelim nije samo perspektiva Nove Iskre, već i šire promišljanje o tome šta je sve potrebno kako bismo izgradili otpornije, saradničke i istinski ka budućnosti okrenute kreativne ekosisteme, naročito u Srbiji i regijama Zapadnog Balkana.

Regija puna potencijala, ali sputana sistemima

Mnogo toga što se u kulturnom i kreativnom sektoru događa, događa se uprkos sistemu, a ne zahvaljujući njemu. Zapadni Balkan obiluje talentovanim ljudima, bogat je kulturnim nasleđem i živopisnim lokalnim inicijativama. Istovremeno,  na ovom prostoru smo suočeni  s fragmentiranim sistemima, nestabilnim finansiranjem i javnim politikama koje češće reaguju nego što strateški vode. 

U takvom kontekstu ključnu ulogu imaju kreativni habovi poput Nove Iskre. Kada smo započeli svoje poslovanje, 2012. godine, bili smo prvi kreativni hab na Balkanu. U to vreme, pojam coworking bio je novost u regiji. No, ubrzo smo shvatili da fizički prostor nije dovoljan. Morali smo da postanemo platforma, ona koja povezuje ljude, jača njihove kapacitete i podstiče saradnju među sektorima.

Danas Nova Iskra dela između dizajna, obrazovanja, poduzetništva i inovacija. Radili smo s mladim profesionalcima, freelancerima i umetnicima, ali i s ministarstvima, univerzitetima, lokalnim zajednicama i nevladinim organizacijama. Kroz brojne EU projekte prošli smo put od lokalnog aktera do regionalnog, pa i evropskog partnera.

Novo razumevanje konkurentnosti

Šta danas znači biti konkurentan u kulturnom i kreativnom sektoru?

Dugo se smatralo da to znači biti najbolji u pisanju projekata, privlačenju publike i održavanju vidljivosti. No, taj pristup ne može da se širi,, naprotiv, on vodi podelama i izolaciji. U jednom trenutku, u Novoj Iskri postavili smo sebi drugo pitanje:
Šta ako konkurentnost ne znači nadmašiti druge, nego ih podržati kako bismo rasli zajedno?

Tada smo fokus preusmerili na izgradnju ekosistema. Pojedinačne projekte zamenili smo , građenjem mreža i stvaranju zajednčkih vrednosti. Umesto kratkoročnih ciljeva, ulagali smo u odnose, veštine i infrastrukturu.

Naša četiri stuba

Model koji smo razvili temelji se na četiri ključna stuba:

1. Prostori za kokreaciju – mesta gde ljudi ne samo da rade, već i sarađuju, razmenjuju ideje i zajedno razvijaju projekte.
2. Programi izgradnje kapaciteta – radionice, mentorstva i treninzi koji pomažu pojedincima i timovima da se lično i profesionalno razvijaju.
3. Međusektorska partnerstva – povezivanje umetnika, dizajnera, istraživača, donositelja odluka i preduzetnika oko zajedničkih izazova.
4. EU projekti – ne samo kao izvor sredstava, već kao prilika za povezivanje s evropskim praksama, mrežama i standardima.

Ovaj model nam omogućuje da ostanemo fleksibilni, prilagodljivi i povezani s lokalnim potrebama, ali i s međunarodnim trendovima.

Ekosistemi u praksi

Naš model se prikazuje kroz projekte poput:

• CreaConnect – pretvara tzv. „treća mesta” u lokalne inkubatore inovacija putem mobilnosti, hakatona i mentorskih programa.
• CraftWork 4.0 – osnažuje nove zanatlije širomEurope, posebno one iz marginalizovanih zajednica, spajajući tradicionalne veštine s digitalnim alatima.
• MADE IN Platform – inicijativa koja povezuje dizajnere i zanatlije iz regiona, pokazujući kako saradnja može očuvati kulturno nasleđe i podstaći inovaciju.

Zajedničko za sve ove projekte je to što nadilaze trajanje jednog finansijskog ciklusa. Oni stvaraju nova partnerstva, razvijaju veštine i povezuju lokalne stvaraoce s evropskim mrežama.

Šta smo naučili

Ako postoji jedna ključna lekcija, to je da se ekosistemi se ne mogu uvesti spolja.

Moraju se graditi pažljivo i postepeno, s ljudima koji već rade na terenu. Poverenje mora prethoditi strategiji, a odnosi rezultatima.

Evropsko finansiranje je veoma važno, ali funkcioniše jedino ako je ukorenjeno u stvarne potrebe, partnerstva i lokalni kolorit. U suprotnom, rizikujemo reprodukciju struktura koje nisu prilagođene našem kontekstu. I što je najvažnije, ako želimo uspešne kreativne ekosisteme, moramo da ulažemo u ljude, ne samo u proizvode. U obrazovanje, ne samo u inovacije. U dugoročno razmišljanje, ne samo u isporuku rezultata.

Kreativni habovi kao pokretači promena

Bilo da se nalaze u Beogradu, Sarajevu, Tirani, Barseloni ili Parizu – kreativni habovi danas nisu samo prostori za rad. Oni su pokretači promena. Mesta na kojima se susreću javni i privatni sektor, lokalne inicijative i evropske politike; ne kako bi se takmičili, već kako bi gradili zajedno.

U Novoj Iskri, naša je misija ostala ista od samih početaka – podržavati ljude i ideje koje kulturu i kreativnost guraju napred.

Članak napisao: Kristijan Šujević, Co-Founder / Head of Projects